da li jos uvek negde postoji trag   po beskrajno traci sivog metalnog tla   licem ka vetru   sa vetrom uz lice      da li jos uvek negde postoji znak   kameni vrc sa koga dopire glas   kamen po kamen   korak po korak      kazu da ipak negde postoji grad   pod zastavom kise iznad krovova   otvoren grad   otvoren grad      u koritu reke citam otisku ruku   pruzam rosu sa dlana, vreme prelaska vode   kljuc rastanka   kljuc rastanka      vetar dise gde hoce i glas njegov cujem   odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj   tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja   ko zna