Svasta se rodi u mutnoj vodi,   lukava mrena i glupavi smudj,   karas i bandar, lopov i dzandar   i ribe sto zive na racun tudj'.      Malene one vecih se klone,   ne pazis i vec te nema za tren.   Gde god da beze stignu u mreze,   neko se rodi da postane plen.      Ja pevam svoj blues bez namere bitne.   I najvece ribe za mene su sitne.   Ja sa strane samo posmatram taj svet.   A budem i ja i smuvan i varan,   pa svakom se desi da ispadne saran,   to je bar rutinska stvar.      Ko zivot vodi u mutnoj vodi   mora sve trikove dobro da zna,   u mutnoj vodi, sto mnogim godi   posebno onim sa vrha i dna.      Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,   tu su da kvare i naprave lom,   a dole na dnu, sudbinu jadnu,   mnogima resava nekakav som.      Ja pevam svoj blues bez namere bitne.   I najvece ribe za mene su sitne.   Ja sa strane samo posmatram taj svet.   Ja pevam svoj blues u srcu dubine   i drzim se pretezno zlatne sredine,   to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.      Na sta se svodi zivot u vodi?   Pa eto, grabljivci imaju vlast.   Grgec je glupan, ali je krupan,   pa male ribice guta u slast.      U dane gadne, kad voda padne,   plasljive ribe ne vrede ni gros,   naidju krize, drukcije grize,   i samo najbolji plivaju jos.      Ja pevam svoj blues bez namere bitne.   I najvece ribe za mene su sitne.   Ja sa strane samo posmatram taj svet.   Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom   i pitam se sta rade ribe na suvom,   a to je bar rutinska stvar.