As the midnight hour awaits   The sound of silence is pounding my soul   The last vestige of hope is behind those walls   The eternal ice!   The labyrinth has broken once again   Thy has fallen by my hands   Heavenly light in the distance the time is now   Break free!      Odlazim negde gde vreme je stalo   Hocu put, hocu svetlost!   Hocu izlaz iz ove tame   Svega ovog dosta mi je   Lavirinta, bola, drame   Uzalud cekam, jos uvek trazim   Uporno zovem, niko me ne cuje   Proslost je svuda, ona goni.   Kuda nas zove, kuda vodi   Ovaj zivot bez mnogo reci?      Ponoc izvire   Nocas tesi me dusa sna   Dusa koja gradi hram   Mog svetla koje je doslo do dna      In this hour of darkness   I come forth with urge   For truth and castellation.   Mystic long forgotten tongue speaks within me   Exaudi domine vocem meam!   To this prayer I succumb,   The candles are burning colder now,   Through malice and darkness I see   Lux intenebris lucet   Lux veritatis      Kada gresnici spoznaju strah   Zidovi bola postace prah   Razapet na sopstvene lazi   Zaslepljena uz prazna obecanja   Gresna dusa izlaz uvek trazi   Kratkom molitvom pomilovanja   Kruna trnja sada me probada   Niko me ne cuje   Ona steze, sve nas veze.   Kuda seze   Ovaj zivot bez mnogo svetla?      Ponoc izvire   Nocas tesi me dusa sna   Dusa koja gradi hram   Mog svetla koje je doslo do dna      Razbijam led ovih zidina   Ostavljam vecni trag   Uskoro bice slobodan   Davno uhvacen zrak