Misli lutaju prljavim nebom   Lete u beskraj gde nicega nema   Ovog trena mislim telom   Jer srce moje i dusa drema      Prazno sve je, svuda pustinja   Prepuno sve je totalnog besa   Svaka moja misao je odbegla   Negde tamo u nebesa      Imprisoned soul cries out   For in this cage of flash and bone   And milk white skiin,   She has dwelled.   In agony and despair   Time still flows through her veins   Making wounds, that will burn   Eternally...      Vreme je!      Vreme je! Stize me strah, da li je san   Mozda java, ne znam sada   Ne znam sta sam, govorim svima   Verujem samo svojim ocima      Vreme je! Slusaj me sad, ja sam taj glas   Realnost pada pod nogama   Jednom u tami dobices krila   Poleteces kad ne bude stida      Nastaje strah, postaje zvuk   Zvuk koji donosi tonove bola   Bol odnosi slatku nadu   Ka beskrajnim putevima neba      Pitam opet, ali nema ga   Glasa koji daje odgovor   Evo ponovo hvata me trema   Jer padam u poznati ponor      The time is hidden   Closing all doors of mind   It circles throughout your veins   Crawling out of my skin, wounds are deeper   My twisted mind is calling you...      Vreme je!      Vreme je! Stize me strah, da li je san   Mozda java, ne znam sada   Ne znam sta sam, govorim svima   Verujem samo svojim ocima      Vreme je! Slusaj me sad, ja sam taj glas   Realnost pada pod nogama   Jednom u tami dobices krila   Poleteces kad ne bude stida